I reče Tesla...

Život je ritаm koji se morа spoznаti.

Jа osećаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepuštаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm.

Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovek i zvezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonačnog brojа svetova. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа čovek i sаm počne stvarati nove i drugačije odnose u svetu, а dа stаre ne nаruši.

Znаnje dolаzi iz kosmosa; nаš vid je njegov nаjsаvršeniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko.

Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje. Kаmen je misaono i osećajno biće, kаo što su to biljke, zver i čovek. Zvezda kojа sijа trаži dа je gledаmo, i dа nismo sasvim obuzeti sobom rаzumeli bismo njen jezik i poruke.

Svoje disаnje, oči i uši čovek morа usklаditi sа disаnjem, očimа i ušimа univerzumа.

Kako otkriti svoje ja?

Antoni De Melo

Veliki učitelji kažu da je najvažnije pitanje na svetu: ko sam ja? Ili još bolje: šta je to ja? Da li će te možda reći da ste sve drugo shvatili sem toga? Da li će te možda reći da ste razumeli astronomiju, crne rupe i kvazare, da ste upućeni u informatiku a da ipak ne znate ko ste? Pobogu, pa vi još spavate. Da li će te možda reći da ste shvatili ko je Isus, a istovremeno ne znate ko ste vi? Kako onda možete shvatiti Isusa?

Ko je taj koji pokušava da shvati? To je prvo što treba da se otkrije. To je osnov svega, zar ne? I baš zato što to nije shvaćeno, imamo sve te glupe religiozne narode sukobljene u tim idiotskim, religioznim ratovima – muslimani koji ratuju protiv Jevreja, protestanti protiv katolika, i sve ostale gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi znali, ratova ne bi bilo.

Ono što želim opet da podvučem jeste samoposmatranje. Vi me slušate ali u isto vreme možete da čujete i druge zvuke sem mog glasa. Da li ste svesni svojih reakcija dok me slušate? Ako niste, znači da ste pretrpeli pranje mozga i da ćete potpasti pod uticaj svojih unutrašnjih sila kojih niste ni svesni. Čak i ako ste svesni kako reagujete na mene, da li ste svesni odakle potiču te reakcije? Možda me uopšte ne slušate, možda me sluša vaš tata?

Šta mislite, da li je to moguće?

Često mi se dešava da kad ovako govorim otkrijem osobe koje uopšte nisu prisutne. Prisutna je njihova mama, njihov tata, ali oni uopšte nisu tu. Nikada nisu prisutni. “Ja živim – ne ja, ali moj otac živi u meni”. Ovo je apsolutno i bukvalno istina. Mogao bih da vas seciram na komade, parče po parče i pitam: “Da vidimo – ova fraza potiče od tate, ova ideja je od mame, od babe, ovo uverenje od dede, od koga još?”

Ko živi u vama?
Osećanje kada se otkrije ta činjenica je zaista ružno. Vi umišljate da ste slobodni, ali verovatno ne postoji ni jedan pokret, ni jedna misao, ubeđenje, osećanje ili stav u vama koji ne potiču od nekog drugog.

Zar to nije užasno? A vi to čak i ne znate!

Reč je o jednom mehaničkom životu koji vam je nametnut. Neke stvari izazivaju snažna uzbuđenja u vama, a vi mislite da vi proživljavate ta uzbuđenja. Potrebna je velika količina svesnosti sa vaše strane da shvatite kako je to što zovete “ja” samo konglomerat vaših iskustava iz prošlosti, vaših uslovljenosti, vaše programiranosti.

To je bolno. U suštini, kada počne buđenje, doživljava se bol. Bolno je videti kako se ruše sopstvene iluzije. Sve što ste misli da ste izgradili pretvara se u prah, i to je bolno. Čitavo je poklanjanje tome, čitavo je buđenje u tome.

Kako bi bilo da date sebi minut vremena da biste postali svesni onoga što osećate u svom telu, onoga što se dešava u vašem umu, da postenete svesni svog emotivnog stanja? Kako bi bilo da postanete svesni stolice na kojoj sedite, činjenice da su vaše oči otvorene, boje zavesa i tkanine od koje su satkane? Svoje reakcije na ovaj tekst?

Jer, vi već imate reakciju bili svesni ili ne. I to verovatno nije reakcija vas nego vaše uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da postanete svesni nekih stvari o kojima sam govorio, bez obzira što je to sada samo saćanje?

Postanite svesni svog prisustva u ovoj sobi i kažite: ja sam u ovoj sobi. To je kao da ste izvan vas i da gledate sami sebe. Zapazićete da je to osećanje drugačije od gledanja objekata oko vas. Kasnije ćemo se upitati: “Ko je osoba koja posmatra?” Ja posmatram “sebe” – šta je to “ja”, šta je to “sebe”? Za sada je dovoljno da “ja” posmatra “sebe”. Samoposmatranje znači gledanje – posmatranje onoga što se dešava u vama i oko vas – kao da se dešava nekom drugom.

OSHO, Značenje života

Svaki čovek dobija slobodu i moć da stvara svoj život prema onoj slici koju on stvori u svojoj glavi. Život je samo jedno platno, a ti držiš četkicu i nanosiš boje na njega. Slika života zavisi od tebe.

KAKO PODIĆI NIVO ENERGIJE

Ne možeš da ne osetiš atmosferu u prostoriji, ne možeš da ne osetiš kad te neko laže ili je neraspoložen.

Ne možeš da ignorišeš nemir koji te ponekad uhvati…

Hranom, medijima, nebitnim stvarima i nebitnim razgovorima eliminišeš emotivne talase..

Iako ti se čini da se sve vrti oko posla, kredita, porodice, to nije istina. Sve se sada vrti oko tvog buđenja. Korak po korak. I tvog privikavanja na to da si energetsko biće koje se snalazi u ovoj džungli opipljivog, materijalnog.

Najvažnije je kako se ti snalaziš.

Da li pronalaziš ljude koji ti prijaju i koji kroz istu priču prolaze.

Da li se stidiš zbog knjiga koje čitas i sakrivaš ih od gostiju?

Ili poklanjas drugima za rođendan.

Kako se snalaziš sada, kada znaš ko si zapravo?

Emotivno, osetljivo, intuitivno, energetsko biće u poseti planeti Zemlji. 

Seti se, ko je bila osoba od koje si ti prvi put čuo o novim pravilima igre.

Budi ti prva osoba od koje će neko čuti pojmove: energija, vibracija, intuicija, privlačenje…

Stara pravila igre više ne važe. Previše nas je već ustanovilo da smo osetljivi na energiju, da imamo uticaja na svoju realnost, da osećamo stvari koje po logici ne bi trebalo da osećamo. Naše šesto čulo je zapravo naše prvo čulo.

Probudili smo se.

I sad se navikavamo na nova pravila igre. Navikavamo se da živimo u ovom fizičkom svetu kao fizička i ne-fizička bića istovremeno. Učimo da koristimo svoju slobodu misli, da fokusiramo misli, da na nov način razgovaramo jedni sa drugima, da više ne lažemo ni sebe ni druge. Da ne skrivamo svoje lice praveći se da igramo po starim pravilima. Učimo da je normalno reći "Sviđa mi se tvoja energija" ili "Energija tog mesta mi se ne sviđa, hajdemo negde drugde".

Učimo da nismo nemoćna bića, koja udara kako ko stigne, nego da smo neke probleme i sami sebi privukli. Kao i ljude. Prihvatamo odgovornost. Učimo da nije sve do njih, već da je do nas. Ma nije ništa više do njih – upravo ovo saznanje može da zaboli.

Vreme je da se skine magija starih pravila života. Vreme kada izlazimo iz mračnih sobica i pokazujemo svetu da znamo ko smo i šta smo.

Svetlosna bića na beskonačnom putu kroz univerzum. To više nije nestvarno, ezoterično, magično. Ne, to su činjenice.

Energija je činjenica.

Misli su činjenice.

Naša iskustva su činjenice.

Samo smo još novi u ovoj priči pa se ponekad pravimo da igramo po starim pravilima.

Vreme u kojem je emotivna osetljivost, osetljivost na energiju, na nevidljivo ono što se budi i postaje tvoje glavno oruđe za život.

Postaje navigacioni sistem, postaje ono što te vodi. Osećati taj navigacioni sistem je isto što i biti živ. Zaista živ.

Da bi što bolje čuo svoju intuiciju i donosio dobre odluke, moraš da prestaneš da ubijaš tu svoju osetljivost. A ona se ubija lošom hranom, lošim filmovima, lošim razgovorima i programima, svađama, brigama, sumnjama, kritikom sebe i drugih, zagađenim vazduhom, itd…

Mnogi ljudi sebe otupljuju nesvesno, da sebe ne bi osetili. Ali onda osećaju da im nešto nedostaje, a ne žive ni deo sebe. I to boli – i to onda opet treba otupeti. I tako u krug. Dok ne naiđe bolest. A nekad i duže.

Osećaš da ti neka osoba ne prija? Nemoj ići u posetu

Ne priča ti se sa nekim? Ćuti.

Ne slažeš se sa nekim? Reci to glasno.

Ne jede ti se nešto? Ostavi ga u tanjiru.

Nešto ti se skupi u grudima kad telefon zazvoni? Nemoj se javljati.

Sunce te obasja kada neko uđe u prostoriju? Pokaži ljubav toj osobi, budi sa njom.

Imaš ideju koja te inspiriše? Načini bar prvi korak.

Upoznaj kako konkretno osećaš svoju intuiciju, kako znaš koji je glas od tih glasova u glavi u pravu? Da li je to uopšte glas?

Ovako podižeš energiju tokom dana: izjutra, kad je tvoje telo najsvežije i najčistije i ti se osećaš najbolje. Energija je visoka, sveža, vesela, svetla, lagana. Sveže jutro ima svoju čaroliju. Čarolija je u tome što se i ti a i priroda osećate obnovljeno nakon noćnog odmora. I onda sa prvim mislima koje pokloniš problemima, i prvom teškom hranom koju uneseš u sebe, Ti spuštaš svoju energiju dole, u oblasti u kojima su problemi, stres, briga i ostalo.

A kako bi bilo, da tu energiju koju imaš izjutra održavaš tokom dana? Možda ti ne uspe iz prve ali probaj bar do podneva, potom vežbaj da je održiš do tri popodne, pa do šest… I uskoro, možda za nekih par nedelja ćeš uspeti da održiš svoju energiju tokom čitavog dana. Posle toga neće nikad više ništa biti isto, jer ćeš znati kakav život može da bude.

Šta je to što podiže energiju i pomaže ti da je održiš?

Prvo, budi svestan da je energija tokom noći osvežena. Upamti kakav je taj tvoj jutarnji osećaj. Udahni par puta, prepoznaj i reci glasno "Oh… kako ovo prija". Svež dan i svež Ja.

I onda, tokom dana, upitaj se "Da li mi je pala energija? Šta se upravo desilo što je to uzrokovalo?"

Primetićeš da je obično u pitanju neka misao ili neki posao koji ne voliš, možda susret sa osobom koju ne voliš.

Negde popodne, ako si u mogućnosti, izdvoj minimum pola sata za sebe, u idealnom slučaju odremaj ili meditiraj. To je ultimativni način da tokom dana podigneš energiju.

Ako ne možeš da odremaš, pronađi neki miran kutak, najbolje u parku, prirodi i samo sedi tu i diši. Uživaj. Oseti kako se nivo napetosti spušta.

Takođe je veoma bitno da imaš vreme samo za sebe tokom dana. Gde nikoga ne slušaš i ni sa kim ne treba da pričaš. Zato je bolje ići na pauzu za ručak sam, prošetati pola sata ili jednostavno sedeti u prostoriji za pauzu i gledati kroz prozor. Samoća je vreme kada se ti ponovo puniš energijom. Kao i tvoj mobilni – kada ti pokaze crveno svetlo ti stavljaš u punjač. Ali i ti si energetsko biće, koje se tokom čitavog dana puni i prazni. I ako se isprazniš pre vremena za spavanje neophodno je da to prvo osetiš, a zatim i uradiš nešto da bi se napunio.

...

I zapamti – u samoći ćeš uvek mnogo brže da se regenerišeš, jer tvoje biće ne mora da misli na to ko će šta da kaže ili misli. Tada je tvoje čitavo biće posvećeno samo sebi.

Izvor:
http://www.carobnemisli.com/zakon-privlacenja/ovako-podizes-energiju-tokom-dana/

KOMADIĆ KOJI NEDOSTAJE...