MOOJI

Praznina o kojoj govorim
nije praznina koju um zamišlja.
Ona nije prazna.
Tvoje se telo može nastaviti izražavati

na prirodan način.
Inteligencija je ovde. Osećaji mogu doći.
Sve se može odigravati, ali iznutra je

potpuna smirenost i mir.
Nema planiranja, strategija, ličnog identiteta.
Samo prostor čistog bitka.

To je ono što jesmo,

ali sanjamo i verujemo da nismo.

Istina je prosta, ali tragač za istinom je kompleksan i mora pređe preko sebe. Ne možemo uraditi ništa za istinu.

Pre nego što počneš pričati o nečemu, nekom iskustvu ili nekoj spoznaji... prethodno se stopi sa njom... neka te nosi bez umne potrebe da to nekom predočiš. Kada prisustvo govori, um će se prilagoditi sam od sebe jer je pod većom silom ekspresije nego što to on ume sam.

Šta god se dogodi, to dođe i prođe. Sve što se ne dogodi, ne može da dođe i prođe. Možeš li da pronađeš u sebi to što se ne događa i ne prolazi? To nema početak, sredinu i kraj. Ne-događanje je važnije od događanja. Kada se prepozna ne-događanje, to će biti najveći događaj. Probudi se u onome što nikada ne spava. Spavanje je događaj. Ali To, Stvarnost, se ne događa. Nešto u tebi zna o čemu pričam. Pronađi To i budi To.

Onај koji započne preispitivanje neće završiti preispitivanje. Preispitivanje će završiti njega.

Budi kao dete u majčinim rukama. Nešto već brine o tebi, tvojim potrebama i poslovima. O svemu se već vodi računa. Ne slušaj šta ti svet govori. I oni će morati da postanu beba kao i ti. Sve ti se otvara samo po sebi. Ne pitaj „Šta je sledeće?“ Neka to bude iznenađenje. Drvo se ne pita i ne planira gde da pusti sledeći list ili kada da da plod. Ne, čitav njegov život se sam odvija. I ti budi drvo života koji se sam odvija.