Putokazi

PLIVOLOGIJA

Jednom prilikom mladi profesor bio je na putovanju morem. Bio je visoko obrazovan sa dugim nizom oznaka iza imena, ali sa vrlo malo životnog iskustva. U posadi broda, kojim je putovao, bio je stari, nepismeni mornar. Svake večeri mornar je navraćao u profesorovu kabinu da bi slušao njegova izlaganja o mnogim različitim temama. Kada se jedne večeri, posle nekoliko sati razgovora, mornar spremao da napusti profesorovu kabinu, profesor ga upita:

– Stari, da li si studirao geologiju?

– Šta je to, gospodine?

– Nauka o zemlji.

– Ne, gospodine, ja nikad nisam išao u bilo kakvu školu. Nikad nisam ništa studirao.

– Stari ti si proćerdao četvrtinu života.Stari mornar izađe tužan.

– Ako to kaže tako učen profesor, to je onda sigurno istina, – mislio je. – Ja sam proćerdao četvrtinu života!

Kada se sledeće večeri mornar spremao da napusti kabinu profesor ga upita:

– Stari, da li si studirao okeanografiju?

– Šta je to gospodine?

– Nauka o moru.

– Ne, gospodine, nikada nisam ništa studirao.

– Stari, ti si proćerdao polovinu svog života.

Stari mornar izađe još tužniji.

– Proćerdao sam pola života; ovaj učeni čovek tako kaže.

Sledeće večeri mladi profesor ponovo upita starog mornara:

– Stari, da li si studirao meteorologiju?

– Šta je to, gospodine? Nikada nisam čak ni čuo za to.

– Kako to, to je nauka o vetru, kiši, vremenu.

– Ne, gospodine. Kao što sam vam rekao nikada nisam išao u bilo kakvu školu. Nikada nisam ništa studirao.

– Ti nisi studirao o zemlji na kojoj živiš; nisi studirao o moru od koga živiš; nisi studirao o vremenu sa kojim imaš posla svaki dan? Stari, ti si proćerdao tri četvrtine života.

Stari mornar je bio veoma nesrećan.

– Ovaj učeni čovek kaže da sam proćerdao tri četvrtine života! Sigurno da sam proćerdao tri četvrtine života.

Narednog dana došao je red na starog mornara. Dotrčao je do kabine mladog profesora vičući:

– Gospodine profesore, da li ste studirali plivologiju?

– Plivologiju? Šta hoćeš da kažeš?

– Da li znate da plivate, gospodine?

– Ne, ne znam da plivam.

– Gospodine profesore, Vi ste proćerdali ceo život! Brod je udario u stenu i tone. Oni koji znaju da plivaju spasiće se na obližnjoj obali, ali oni koji ne znaju udaviće se. Veoma mi je žao, gospodine profesore, ali Vi ćete sigurno izgubiti život.

Možete studirati sve "logije" ovog sveta, ali ako ne naučite da plivate, sve vaše studije su beskorisne. Možete čitati i pisati knjige o plivanju, možete raspravljati o njegovim finim teorijskim aspektima, ali kako će vam to pomoći, ako odbijate da uđete u vodu? Morate praktično naučiti kako se pliva.

Vilijam Hart, UMETNOST ŽIVLJENJA

_________

DVA VUKA

Jedne večeri, stari Chiroki indijanac pričao je svom unuku o borbi koja se odvija unutar svakog čoveka. 

Rekao je:
Sine moj, bitka koja se odvija unutar nas je bitka dva vuka.

Jedan je Zlo: To su bes, zavist, ljubomora, tuga, žaljenje, pohlepa, arogancija, samosažaljenje, krivica, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro: To su radost, mir, ljubav, nada, iskrenost, poniznost, brižnost, darežljivost, osećajnost, velikodušnost, istina, saosećajnost i vera.

Unuk je razmislio za trenutak o onome što je čuo i upitao je dedu:
- Koji vuk pobeđuje?

Stari Chiroki mu je odgovori:
- Onaj kojeg hraniš.

_________

Jer iz bezuslovne ljubavi, šta kreirate?

Razumećete nas da plamen koji vi jeste gori večno i da se nikada neće ugasiti bez obzira koliko svetli dozvolite sebi da postanete.

Razumećete nas da vi postojite sada i uvek ćete i uvek ste zato što je sada jedino vreme i jedino mesto i jedino postojanje koje jeste i koje je uvek bilo i koje će ikada biti.Vi ste večni, vi ste beskonačni, vi ste duh, vi ste telo, vi ste um, vi ste srce, vi ste duša, vi ste jedna ideja, vi ste izraz.

Vi ste misao, vi ste san beskonačne kreacije, ali to je realnost, a sva stvarnost leži unutar vaših snova. Vi je sadržiite svu, vi ste čitav izraz na svoj osoben način.Vi ste Matriks - Matriks ste vi.

Vi ste sve, sve dolazi iz vas, sve daje rođenje vama kao što vi izazivate postojanje svega i svakog. Sve što jeste - Beskonačna Kreacija, tkanje postojanja izabralo je vas, izabralo je da vi treba da postojite, izabralo je vas - svesno je izabralo vas. Vi ste, na taj način, zato blagosloveni i hoćemo da razumete to. Prosto zbog činjenice da postojite, vi ste blagosloveni. Zato što ste stvoreni od Božanskog Materijala, od Božanskog svetla - vi jeste beskonačna kreacija.

I vaše postojanje bilo je svesna odluka, svesna stvar, svestan izbor.

Deluj(t)e u maniru svetlosti.Budite svetlosnog uma, poštujte sebe, volite sebe bezuslovno jer iz beskonačne ljubavi, šta kreirate?

I iz bezuslovne ljubavi ćete kreirati sve željene stvari Počnite da osećate energiju vaše povezanosti sa svim misaonim formama, svim svesnostima, svim civilizacijama, svim očima, svim idejama, svim umovima, svim srcima, svim dušama - sav duh je jedno.

I vi ste jedno unutar unutar tog mora, unutar tog bazena znajući da ste vi tkanje i suština galaktičke energije.Niko od vas, u tom smislu, ne može biti uklonjen iz matriksa bez kolapsa čitave strukture. Vi ste integralni u tom smislu, vi ste esencijalni u tom smislu, i razumećete nas da zato što ste povezani u tom smislu zato što sve što i radite ima uticaj unutar cele kracije.

Vi zaslužujete da postojite na ovaj način i zaslužujete da budete najpotpunija individua koja možete biti. Vi zasalužujete da manifestujete sve stvari koje možete pojmiti. Vi zaslužujete postojanje koje vam je dato, ili vam inače ne bi ni bilo odobreno. Vi zaslužujete svu ljubav koju možete zamisliti jer ljubav je ono od čega ste napravljeni.

Da vi zaslužujete svu svetlost koju možete kreirati u svom životu jer svetlost je ono od čega ste napravljeni. Osetite, unutar odkucaja vaših srca da ono drži korak sa ritmom i pulsom vrtenja svih galaksija, samog tkanja postojanja, univerzalnog srca beskonačne kreacije. Zato što svi vi otkucavate unutar tog srca i ni jedan od vas nije van srca svega onoga što postoji.

Vi ste krv i svetlosna sila samog Boga.

To je i vaša sila i vaš život, takođe.

Vi ste To, a To ste vi! Iz vaših snova – budite rođeni.

Iz vašeg srca – budite živi.

Iz vaše duše – budite svetlosni. Jer vi niste ništa drugo.

AKO ĆUTIŠ – ĆUTI IZ LJUBAVI.

AKO GOVORIŠ – GOVORI IZ LJUBAVI.

AKO OPOMINJEŠ – OPOMINJI IZ LJUBAVI.

AKO OPRAŠTAŠ – OPROSTI IZ LJUBAVI.

UNUTRAŠNJI KOREN NEKA BUDE LJUBAV.

IZ OVOG KORENA MOŽE DA IZRASTE SAMO DOBRO.

BAŠAR

_________

Zen priča

UPALI SVETLO PRE NEGO ŠTO KRENEŠ

Jednoga dana Tomazena poseti grupa studenata. Posle upoznavanja i razmene uljudnosti, započe razgovor na večne teme života i smrti. Jedan od studenata postavi pitanje od kakvog je značaja čovekovo životno iskustvo za njegov duhovni razvoj. Tomazen odgovori:

"Većina ljudi prolazi kroz život otprilike ovako... Zamislite čoveka koji se jednoga dana nađe na pragu neke mračne prostorije, recimo nekog mračnog antikvarijata. Prozora nema, svetlost ne dopire ni od kuda, tama je potpuna, a prag na kome upravo stoji, razdvaja svet vidljivog od sveta nevidljivog i nepoznatog. Čovek ne vidi ama baš ništa, ali vođen radoznalošću, ipak uđe u prostoriju i krene kroz mrak. Ne prođe dugo, a čovek počne da se sudara sa raznim stvarima. Naletevši na prvu on je obori, izgazi, podigne, ispusti, ponovo podigne, opipa i konačno je prepoznavši zaključi : "Ovo je bila kineska vaza!"... ali je vaza već razbijena. Ostavi je, i nastavi dalje.

Pipajući kroz mrkli mrak sudari se sa drugim predmetom: obori ga, šutne, zgazi, podigne, opipa, ispusti i zaključi: "Ovo je bila kristalna kugla..." - ali je kugla već razbijena. Ostavi i nju, i krene dalje.

Ubrzo se sudari sa sledećom stvari: obori je, izgazi, išutira, izokreće, ispipa i osetivši nešto kao bol, zaključi: "Ovo je bila moja prošlost..." – ali je prošlost već razbijena.

Naletevši na još jednu stvar u neprozirnom mraku, obori je, išutira, izubija, isprevrće, opipa i konstatuje: "Ovo je bila moja duša..." – ali je duša već razbijena. Čovek je ostavi, ili je iz sažaljenja ponese sa sobom i nastavi dalje kroz tamu.

Ne prođe mnogo, a čovek naleti na još jednu stvar, ovog puta veću od svih na koje je do tada naišao idući kroz mrak. Obori je, izgazi, išutira, podigne, ispusti, ponovo podigne, ispipa i onako izubijan zaključi: "Gle, ovo je bio moj Život!" – ali je život već prošao...

Zato, kada se nađete na pragu nepoznate, mračne prostorije, učinite sve da pronađete izvor svetlosti. Tek kada upalite svetlo – krenite dalje. Možda će potrajati, ali tako bar nećete morati da porazbijate sve bitne stvari na koje naiđete u vašem životu da bi ih spoznali: od kineske vaze – do života samog.

_________

Zen priča

UČENJE O BOLU

Patiš. Nikakav zao udes nije snašao nikoga koga voliš, nikoga od tvojih bliskih: rođaka i prijatelja. Nikakva pretnja ne visi ni nad čijom glavom. Dan je lep, sunčan, vazduh prijatan, blag. Ti patiš: ne zbog drugih, dakle, već zbog sebe – i propuštaš lepotu dana, dan za danom! Ljubavni bol ti razdire grudi, strah od samoće, starosti i stotinu drugih lica nesigurnosti – parališu svest. Niko ne stoji na putu tvoje ljubavi, niko je ne brani, niko tvoju svest ne ograničava – do ti sam. Stvarnih prepreka nema.

Tvoj bol raste: postaje velik kao kuća, kao ulica i grad u kome živiš, kao svet... Iz kuće možeš otići, iz grada možeš pobeći, iz ove zemlje preseliti u neku drugu... Pa i sa ovoga sveta ćeš jednom otići – voljom svojom ili Svevišnjeg...

Ali tvoj bol ne zna za granice: on narasta do kosmičkih razmera! Omađijan, hipnotički zagledan u virove svoje patnje, opsesivno okrenut samo sebi i svom bolu – propuštaš da vidiš čitav Svet! Tvoj bol ti zaklanja ceo vidik. Kao kada stojiš pred crnom školskom tablom, nemoćan da rešiš problem koji ti je upravo zadat. Tu ti je, pred nosem: i problem i rešenje. Rešenje do koga bi lako došao kod kuće, ili tamo iz školske klupe – samo što dalje od crne table! A iz zadnjih klupa već se čuje smeh: isprva tih, pa sve glasniji...

I šta je onda tvoj bol? – Tabla za smejanje! Uzmeš kredu i sa par brzih poteza na tabli tvoga bola nacrtaš Čiča-Glišu sa velikim polukružnim osmehom od jednog do drugog uveta – i neće biti nikog ko se neće zajedno sa tobom nasmejati i od srca ti pružiti ruku.

Moj bol – Tvoj bol
ima li razlike?
Svi bambusi se isto njišu na vetru:
bara im je zajednički dom.
Ako se neki i slomi
hoće li to zaustaviti druge?

_________