KONCENTRACIJA

Koncentracija je sposobnost oslobađanja uma od lutanja pažnje, uključujući tu i naše misli i emocije i njihovo usmeravanje ka jednom objektu. Svejedno je da li ga usmeravamo na nekom ka nekom posebnom stanju ili nekom konkretnom cilju.
Mnogim ljudima takva mentalna kotrola je naporna. U izvesnom smislu, to i zahteva napor, ali u drugom smislu to je pogrešno. Dakle, dokle god neko pokušava da se koncentriše, neće biti u stanju da se koncentriše delotvorno.
Duboka koncentracija je moguća samo u stanju unutrašnjeg mira.
Kada postoji napetost, bilo fizička ili mentana, nemoguće je koncentrisati se. Ako je na primer, obrva naborana u zabrinutosti, ili ako su vilice ili šake stegnute, sve su to znaci da velika količina energije nije usmerena ka jednom cilju.
Redovnom meditacijom može da se postigne taj unutrašnji mir, a time i razvije snažna koncentracija.
Mnogi ljudi pogrešno praktikuju meditaciju. Veruju da meditacija predstavlja jednu vrstu bega od stvarnosti, izbegavanje svakodnevnih odgovornosti, itd.
Međutim, meditacija je najefikasniji način osposobljavanja ne samo za suočavanje sa životnim izazovima, već i za njihovo prevazilaženje.
Duboka snaga koncentracije osposobljava čoveka za rešenje nekog problema, možda i za minut, oko koga bi inače mogao da se muči i nedeljama. Takva koncentracija savršeno prirodno stvara snagu volje koja je potrebna da bi se postigli rezultati u svemu čega se prihvatimo.
Još jedna bitna stvar u razvijanju koncentracije je unutrašnja jasnoća: kristalna jasnoća rezonovanja i osećanja. Naravno, sve to ide iz stanja unutrašnjeg mira.
Kristalna jasnoća znači da vidite sebe i sve druge stvari kao aspekt jedne više stvarnosti, da nastojite da postignete svesnu usklađenost sa tom stvarnošću i da sve stvari posmatrate kao kanale za izražavanje te stvarnosti.
To znači da vidite istinu u jednostavnosti, da nastojite uvek da budete vođeni čistom istinom, a ne uverenjem i onim što stvarno jeste, a ne svojim predrasudama.
To podrazumeva da se stvari posmatraju u odnosu na njihove najšire potencijale. U odnosima sa drugim ljudima, to znači da uvek nastojite da njihovu stvarnost uključite u svoju.
Zbrkane misli i osećanja stvaraju haos kako iznutra tako i spolja. Unutrašnja konfuzija je suprotnost koncentraciji, a unutrašnja jasnoća je odraz koncentracije.
Kada je um čist, on se prirodno okreće ka jednoj odluci. Znači, ograničavajući sebe da u jedno vreme radimo ili razmišljamo samo o jednoj stvari, otkrivamo da se u umu postepeno razvija jasnoća.
Koncentracija uključuje odbrambeno zatvaranje uma od svih misli i utisaka koji odvlače pažnju. Naravno, nije lako ne misliti o mnogim stvarima.
Recimo, pokušajte da kažete sebi da nećete da razmišljate o ledenim santama. Koliko često u običnim okolnostima će vam pasti na pamet misao o ledenim santama. Verovatno nikada, osim ako ne živite u polarnim oblastima. Ipak, ako vaš um ne ume da koncentriše, sama odluka da ne mislite o ledenim santama može biti dovoljna da utiče da ne mislite ni o čemu drugom.
Zato, da bi razvili koncentraciju, mnogo je važnije da se pozitivno usmerimo na jednu stvar u određeno vreme, nego da izbegavamo da mislimo o drugim stvarima.
Pokušajte da budete absorbovani u jednoj misli u određeno vreme. Niko ne može da radi više stvari istovremeno tako da budu delotvorne. Ostavite, na trenutak, sve druge stvari, osim jedne na koju ste odlučili da usmerite pažnju. Ne naprežite se, opustite se. Budite zainteresovani za ono što radite. Absorbujte se u to.
Kada ljudi odu u bioskop možda će otkriti da su se bez napora udubili u priču, jednostavno zašto što im je probudila interesovanje. Na takav način nastojte da fokusirate svoj um na sve što radite.
Šta god da radimo, potrebno je da treniramo naš um da radi sa pažnjom usmerenom na jednu stvar. Potpuno jednostavno, to znači da budete zainteresovani i uključeni u sve što radite.
Radite jednu stvar u jedno vreme, a kada je radite, poklonite joj svoju punu pažnju.