TA NEZGODNA PODSVEST

Bilo bi lako da kontrolišemo um kada bi bili suočeni samo sa procesom svesnog razmišljanja.

Ali, svesni um je samo vrh beskrajne "ledene sante" svesti.

Uronjen duboko u nesvesno, suviše duboko i za svesno prepoznavanje, on je beskrajno carstvo neispunjenih želja, nerazrešenih težnji koje često ustaju protiv bilo čega što svesno pokušavamo da preduzmemo.
Koliko često se dešava: na jednom nivou naše svesti radimo naporno ka nekom željenom cilju, na nekom drugom nivou se opiremo svojim ličnim naporima. Izgleda da vodimo dvostruku borbu.
Na primer:
Za vreme nekog napornog rada možete poželeti da ne radite uopšte.
Ili, sedite u kancelariji i prepuštate se gledanju na sat.
Ili, zateknete sebe u dnevnom sanjarenju. Možda govorite sebi da je vaš rad naporan, potpuno beskoristan, u bilo kom pogledu.
Ili, možda trošite energiju ramišljajući o nekim drugim stvarima koje biste radije uradili umesto onoga što trenutno radite.
Ili, unapred razmišljate sa nadom o rezultatima onoga što radite, a ne usmeravate pažnju na zadatak koji je sada, tu, pred vama.
Sada, baš sada.
Možemo da ostvarimo veliki uspeh u životu ako disciplinujemo sebe da radimo jednu stvar u određeno vreme, da je radimo svim svojim srcem, da ne budemo rastrojeni brigama zbog onih stvari koje želimo da postignemo ili smo u prošlosti želeli da ih postignemo.
Važan aspekt kristalne jasnoće je da ne radimo protiv sebe mentalno. Ovo je vrlo bitno zbog toga što taj veliki potkontinent u svesti često dokazuje da je lakše reći nego učiniti.
U osnovi svako ljudsko biće se odvaja samo od sebe. Jedan deo naše prirode potvrđuje život, drugi deo, koji se ne slaže sa prvim, odbacuje ga. Sumnja, strah i briga svojim uplitanjem blokiraju čak i naše najbolje namere.
U svakom od nas na jednom suptilnom nivou postoji princip koji uvek kaže "ne". Želja da se izbegne problem radije nego da se sa njim suočimo, želja da vidimo kako nam problemi jednostavno nestaju, radije nego da nastavimo suočavanje, dok nam se oni rugaju i zahtevaju da ih rešimo.
Mnogi ljudi traže spas u nesvesnom. I ne znajući da tu pomoći nema radije skliznu u to stanje.
Tu dolazimo do dela gde nastaje konflikt u čoveku: između onoga što ljudi misle da treba da rade i onoga što im se sviđa da rade. Ovakvi konflikti proizvode unutrašnje komplekse, koji nastaju zbog obuzdavanja ličnih potreba. Komplekse ne možemo odstraniti na taj način što ćemo im se jednostavno prepustiti. Prihvatanjem naše prave prirode postići ćemo unutrašnji mir i odstraniti ih.
...
Poziv da uzdignemo naše stanje svesti dolazi od prepoznavanja unutrašnjih potencijala. Ne od strane drugih. To je unutrašnji poziv da postanemo više budni, da imamo više kontrole nad našim životima, da budemo radije ljubazni nego neljubazni, radije blagi i sposobni za praštanje, nego ljuti.
Znači, dužnost samorazvijanja je samonametnuta, iznutra.
Ako um mudro usmerimo, umesto da pustimo da on upravlja nama, možemo pretvori neuspeh u pobedu.

"Sezona neuspeha je najbolje vreme za sejanje semena uspeha." Jogananda

Zato je značajna koncentracija.
Koncentracija znači usmeravanje pažnje u jednom smeru, a ne kako to većina ljudi radi sve vreme, svesno ili nesvesno radi protiv sebe.
U zavisnosti od stepena na kojem možemo da radimo na našem svesnom umu, zadatak se može više ili manje čisto obaviti. Naš mnogo teži, ali još uvek moguć zadatak, jeste onaj kojim moramo da radimo na podsvesti da bi rešili one aspekte naše prirode koji rade protiv naših aktivnih odluka.
U stvari, mi moramo da prihvatimo činjenicu da se sve vreme nalazimo u agoniji naše unutrašnje borbe.