MORAM LI – STVARNO?

Koliko često koristimo tu reč? Moram nešto uraditi, moram negde otići, moram nešto završiti. Koliko često osetimo da smo na nešto naterani, da se ne uspevamo oteti nekom neugodnom osećaju, da nešto moramo iako smo već u startu svesni da nam to neće doneti ni sreću ni zadovoljstvo.

Definicija reči "morati" znači uraditi nešto pod unutrašnjim ili spoljnim pritiskom. Raditi nešto pod pritiskom je raditi nešto na silu. Poenta je u tome da sila nikad nije bila odraz snage već slabosti.

Velika je razlika kad nešto radimo iz sopstvene želje (potreba) nasuprot onome što radimo jer osećamo da nemamo izbora, da nešto trebamo, da tako moramo (nemoć). Ako imamo osećaj kako stalno nešto moramo, kako je morati postala naša svakodnevnica zastanimo na trenutak i upitajmo sami sebe:

Da li zaista sve to mora biti baš onako kako sada jeste?

Ako na to odgovorimo potvrdno i sa uzdahom… mora, ja nemam izbora… ja zaista ne znam drugačije!?

Mora li to biti tako? Da li želimo da je tako ili se nikako ne uspevamo odupreti svemu tome.

Ako preskočimo svoja refleksna opravdavanja i relativizovanja možemo doći do odgovora na pitanje kako razmišljamo i kako svoje odluke provodimo u stvarnosti. Činjenica je da imamo slobodnu volju toliku da možemo poželeti bukvalno sve što nam može pasti na pamet. Ako i pored toga ne osećamo sposobnost da radimo nešto jer to od srca želimo onda smo se možda nekad, u nekom trenutku prošlosti odrekli jednog dela svoje slobode.

Naterani bili… morali tako!?

Ako smo pod utiskom da naša dela nisu adekvatan nastavak naših želja već posledica nekog oblika pritiska, sumnjam da tako bilo ko može biti istinski srećan i zadovoljan. Nekad možemo imati utisak da smo izgubljeni u vremenu i prostoru. Tada čoveku, priteranom uza zid ne ostaje ništa sem njegovih misli.

To je jedan korak u pravom smeru iako će nas teško sama misao izbaviti iz neke situacije. Ipak, već i spoznaja njenog postojanja u nama nam daje odličnu priliku da hrabro napravimo taj prvi korak.

Odličan tekst i treba ga sačuvati od zaborava. Mnogi su na internetu otvorili blogove, počeli da pišu... i stali. A na tim blogovima je toliko kvalitetnih tekstova da je prosto šteta da jednostavno nestanu (ovo je jedan od njih). Treba ih sačuvati od zaborava. Pozdrav svim blogerima, bivšim i budućim.

https://pozitiva.wordpress.com/Pozitiva