JABUKA

Jabuka... energija u određenom obliku. I čovek je energija u obliku.

U skladu sa prirodom? Šta u skladu?

Bezuslovna ljubav, bezuslovno davanje, prisutnost, potpuna sloboda... Idealno!

A što onda čovek nije kao jabuka? Da li može da bude kao jabuka?

Ovo drvo nema ego... nema uverenja...

Da ima, ono bi se na svaku otpalu i istrulelu jabuku naljutilo i reklo: "Ja neću sledeće godine dati plod!
Ne poštuju dovoljno moj trud!"

Ali, ne! Ovo drvo bezuslovno daje svoje plodove svake godine i ne pita se ko će ih ubrati, ko će ih pojesti; nema nijedno uverenje koje će je sprečiti da rodi opet i opet... Niti razmišlja o vremenskim prilikama. Ima svoj životni vek i ispunjava svoju svrhu postojanja.

I... to je to!