SVETLOST

Neznanje nije odsustvo znanja; neznanje je odsustvo svesti.

Neznanje je vrsta pospanosti, neka vrsta dremeža, vrsta hipnoze; kao da hodate u snu.

Niste svesni šta radite.

Niste svetli, celo vaše biće je tamno.

Možete znati o svetlu, ali to znanje o svetlu nikada neće postati svetlost.

To će postati prepreka prema svetlu, jer kada znate previše o svetlu, zaboravljate da svetlo treba da se dogodi vama.

Vi ste obmanuti svojim znanjem.

To je kao da živite u tamnoj ćeliji. Čuli ste o svetlu a niste ga videli.

A kako možete slušati o svetlu?

Ono se može samo videti. Uši nisu čulo za spoznaju svetlosti; oči jesu. A vi ste čuli o svetlu.

Slušajući stalno o svetlu, počeli ste osećati da znate svetlost. Znate o njemu; ali znati o njemu nije znanje njega.

Vi ste čuli.

Kako možete čuti svetlost? To bi bilo kao da neko kaže da je video muziku.

Besmisleno, zar ne?

Vi konsultujete knjige, raspitujete se, tragate za tuđim iskustvima... Možete čak naići na nekoga ko je video, ali onog trenutka kada on nešto kaže o tome, za vas to postaje ono što se čulo. To je lepo. Čuli ste i zapamtili. Memorisali ste, ali kako možete znati istinu pomoću slušanja? Morate je osećati.

"Svetlost" nije govor – to je iskustvo.

U stvari, morate je živeti.