...Promena

Ako smo došli do nekih saznanja i dobili uvid šta je u stvarnosti istina, shvatićemo da je sve što vidimo naš odraz (ako neko želi može to sam sebi i dokazati).

Naši jedinstveni umovi pružaju nam slobodu da percipiramo okolinu na različite načine, po svom izboru.

No, postoji mali problem u dokazivanju ovakve priče. Mi stalno zaboravljamo i iznova i iznova reagujemo samo čulima, fizičkim delom. Sve drugo nam teško ili skoro nikako ne ulazi u svest. Zašto. Zašto je teško poverovati da smo nešto više od fizičkog tela?

Pa baš zbog tog ugrađenog programa. Tako su nam rekli!

Svi su nas lagali. Lagali nas roditelji, lagali nas u školi, u crkvi, u bolnici, lagali nas mediji, vladari.... A mi im svima poverovali. I eto, tu smo gde jesmo.

Kada čovek dođe u bezizlazno stanje, u očaju traži spas (traži i dobićeš) i dolazi do spoznaje. A šta je spoznaja? Da je pogrešno verovao da mu je suđeno da vodi neuspešan život, da je „loše sreće“. A nema sumnje da su ljudi skloni da istrajavaju u tim pogrešnim uverenjima.

Lampica!!!

Spoznaja da se promenom verovanja može promeniti karakter života.

I eto, postoji put koji od uloge „večne žrtve“ može dovesti do nove uloge – uloge sukreatora sopstvene sudbine.

I pokreće se proces razbijanja starih verovanja. Verovanja da smo mi nežna, kratkotrajna tela... Ne! Mi smo moćni kreatori svojih života i sveta u kome živimo.

E sad, još jedan problemčić. Postoje dva dela uma.

Svesni um – on je kreativan, on misli o budućnosti, osvrće se na prošlost, rešava probleme...

Podsvesni um – on je vezan za navike. Kad jednom nešto naučimo, mi više i ne moramo da razmišljamo o tome, već se ta radnja automatski obavlja.

Većina ljudi misli da život vodi uz pomoć svesnog uma. Bilo koga da pitate šta želi od života reći će vam: zdravlje, ljubav, novac... i svi misle da im život vode ta uverenja, te želje o tome.

Ali, i nauka je otkrila da životom upravljamo svesnim umom samo 5%, a 95% vremena naš život vodi podsvesni um (podsvesni program). A tih 95% stekli smo u prvih 6 godina života, a i kasnije, tokom odrastanja prolazeći kroz raznorazna iskustva.

Kad to razumemo, onda možemo da sagledamo svoj život praktično i da kažemo sebi: Neću više biti sluga ovom programu! Hoću svoj život da živim svesnije!

Ali, ali, ali... To je samo početak buđenja i nije dovoljno samo to reći. Jer, naš mozak i misli i dalje nisu u potpunoj kontroli. Zašto? Zbog onih 95%.

Pitanje: Kako podsvest uči, kako da promenim taj program, sva ta uverenja? Kako da odbacim sve ono u šta sam do sada verovao? Ma, šta verovao, bio ubeđen?

Možete da čitate knjige, svesni um uči kroz čitanje. I podsvesni um može isto da čita knjige. I šta posle? Vi ste oduševljeni informacijama koje ste dobili iz knjiga, sve vam je „navodno“ jasno, ali, vaš život ostaje isti. Ništa se ne menja. Zbog čega?

Pa zato što dominira podsvesni um, a on je taj koji radi iz navike. Sve ono što iznova i iznova, iz dana u dan ponavljate.

Dakle, ako uspete da budete prisutni i svesni kada vam dođu negativne misli, kada ih prepoznate (psiholozi tvrde da je 70% misli koje nam prolaze kroz glavu negativno i suvišno), da ih zaustavite i promenite verovanje, obrnete ih u pozitivne, i što više to budete radili, podsvesni um će sve više učiti i pretvoriti to u naviku.

Većina postavlja pitanje o onih 95% i 5%. Svesni um razmišlja (prošlost, budućnost, problemi... bla, bla, bla). Znači, kada razmišljate vi koristite svesni um. E sad, ako svesni um služi za razmišljanje, ko onda radi sve ostalo?

Kada ne obraćate pažnju i razmišljate šta ćete raditi sutra, vaš podsvesni um radi SVE ostalo. Zato je bitno biti prisutan. Ako smo svesni onoga što se događa u nekom trenutku, u sadašnjem trenutku mi nećemo imati podsvesnu reakciju. Šta to znači? Kada nam se dešava neka situacija mi uvek imamo automatsku reakciju (ako nismo prisutni). Ako smo prisutni, možemo da kažemo sebi da to ne želimo da radimo, da je to stara matrica i da gledamo kako to, tu situaciju na novi i bolji način da rešimo ili uradimo. To moramo stalno sebi da ponavljamo.

Ljudi se vrlo često ljute na sebe, ali i na druge, jer stalno prave iste greške i na kraju postanu izmoreni, obeshrabreni i razočarani. To je samo navika. Kada ponavljate ispravan način, na kraju ga i usvajate.

Srećom, sada postoji mnogo načina i tehnika da čovek pronađe put ka prosvetljenju, načina da prepravi podsvesna uverenja mnogo brže. Naravno, put nije lak, zahteva mnogo upornosti, ali najbitnije je biti prisutan, sada.

Činjenica je da smo opterećeni raznim informacijama tako da ispada da nam je život prebukiran. Svesni um uvek luta razmišljajući o stvarima i problemima koje treba rešiti, a to znači da je tada podsvesni um glavni, kolovođa. Ljudi uglavnom poriču ovo i tvrde da svesno znaju šta rade, a ništa im se u životu ne menja. Pa naravno da se neće promeniti, jer oni to ne vide, zato se i zove podsvesno – ispod svesnog. Sakriveno....

Na putu promene ljudi shvate i prihvate i žele promenu. Ali život ne postaje raj samo sa saznanjem i željom. Mora da se započne kreacija. Na svim nivoima. U svim aspektima življenja. Promena je neminovna i velika.

Ali, neki se opiru tom fizičkom delu promene. Hoće iste prijatelje, isto okruženje, isti posao.... Nemoguće, to je nemoguće. I bolno. Bolno je izaće iz te komforne zone življenja. Iako im se ne dopada ta zona, ipak im je poznata, utvrđena. Neki čak kažu da ne bi baš sad da prave nered u svom životu, a ne znaju da već imaju nered svojim podsvesnim uverenjem. Za neke ljude i bolest je komforna zona; njime održavaju pažnju drugih ljudi. Jer, ako ozdrave možda ih ti isti ljudi neće primetiti. Ili, ako ozdrave kako posle da žive bez tog stanja bolesti. Navikli su...

Smisao života je da živimo srećno i u skladu sa okruženjem, zar ne? Znači, bitno je da shvatimo da smo mi ti koji kreiraju život. Ako preuzmemo tuđe kreacije, onda manifestujemo ono što je neko drugi stvorio. Kako postajemo svesniji, onda na nas sve manje utiču spoljašnja dešavanja i tuđe kreacije.

Idemo dalje...